Na pitanje o najznačajnijem događaju u istoriji Srbije, Kosovska bitka se bez premca, sa 22 odsto glasova, nalazi na prvom mestu, na drugom su ustanci protiv Turaka (11) i na trećem oslobođenje od Turaka/ropstvo pod Turcima (10). Takva razmera glasova, kaže istoričarka prof. dr Dubravka Stojanović, mnogo govori jer i kvantitativno pokazuje da se poraz dva puta više vrednuje od pobede, porobljavanje od oslobođenja.

Не знам одакле да почнем. Као прво, не може се тек тако рећи да је Косовска битка била пораз. Лично ми је најлогичнији поглед да је Косовска битка била нерешена: оба команданта су погинула у бици, обе војске су се повукле са бојног поља, од три савезничке државе Лазарева је после битке пала у вазалство (што би се десило и без битке) али Вукова и Босна нису а Србију су Турци освојили тек пуних седамдесет година после Косовске битке. Нека неко има и друкчији поглед, али јасно је да не може да претендује на то да је његов поглед једини исправан.

Али чак и да није тако и да је Косовска битка недвосмислено и очигледно била пораз, оно због чега је она ушла у легенду није њен исход већ тумачење да се пошло у битку зато што је то било потребно и исправно а не зато што се могла очекивати сигурна победа. Кад смо већ код тога, да таквог тумачења није било, не би било ни ослобођења од Турака (пошто се јелда ни ту није могла очекивати сигурна победа).

Али чак и да није тако и да је пораз оно што се вреднује код Косовске битке, па ваљда је 11 + 10 = 21 ≈ 22 и испитаници дакле држе да је Косовска битка једнако значајна колико и ослобођење од Турака (за које су понуђена два одговора).

Али чак и да није тако и да је 11 + 10 << 22 очекивао би човек да свако разуме да значај није исто што и вредност. Ако неко проведе двадесет година у затвору па кад га пусте нађе динар на улици, наравно да му је двадесет изгубљених година много значајније иако је динар много вреднији (изгубљене године наравно имају негативну вредност).

И, шта из овога можемо закључити? Да историчарка проф. др Дубравка Стојановић нема ни најосновнија знања из историје, социологије, математике и српског језика. Или ће ипак пре бити да мисли да их немају њени читаоци?

Даље, овај бисер:

Ispitanici su dali jedan od najodlučnijih odgovora u celom istraživanju – čak 76 odsto njih zaokružilo je da period pod Turcima vidi kao „vekovni turski jaram“, dok je samo 23 odsto bilo spremno da prihvati umeren, racionalan odgovor da je tursko carstvo, kao i sva druga velika carstva, imalo periode uspona i padova. „Tako uravnoteženo formulisan odgovor ponudili smo jer bi njegovim zaokruživanjem ispitanici pokazali da su sposobni racionalno da misle čak i o najbolnijim temama“, objasnila je Dubravka Stojanović. Međutim, takav odgovor je gotovo trostruko nadglasan onim o „vekovnom jarmu“, koji je pak ujedinio sve ispitanike: za njega su glasali i muškarci i žene, i oni s osnovnim i oni s visokim obrazovanjem, i glasači SRS-a i LDP-a, i oni iz centralne Srbije i Vojvodine, svi veruju u turski jaram, a da ponuđeni racionalan i tačan odgovor ne može biti istinit.

Па јасно. Ајд’ да замислимо следећа питања:

• Да ли је Други светски рат био општа катастрофа за човечанство, или је он, као и други светски ратови, имао и добрих и лоших страна?
• Да ли је Адолф Хитлер био један од највећих зликоваца у историји човечанства, или је он, као и други зликовци, имао и добрих и лоших страна?
• Да ли је рак опасна и злокобна смртоносна болест, или он, као и друге смртоносне болести, има и добрих и лоших страна?

Наравно, ни на ова три питања 76% испитаних неће дати „рационалан и тачан одговор“.

(Ако се неко пита: добра страна Другог светског рата — нагли развој технологије; Хитлера — волео је животиње; рака — сазнаћеш како изгледаш ошишан на ћелаво.)

Али што је најбоље од свега, чак и кад би неко скупио на гомилу људе који би на сва ова питања одговорили „рационално и тачно“, и тад би могао да очекује да ће већина таквих дати одговор „вековни турски јарам“. Зашто? Па, зато што је је један од тих падова трајао дуже од века.

И све тако даље, и све томе слично. Углавном, текст суштински нетачан, тенденциозан, политички пристрасан, ни за длаку нисмо ближи сазнању о томе колико Срби познају историју а још мање шта чинити да је више упознају.

Као што је Саван ономад извртео шпанску одбрану па нису знали где се налази лопта, тако је и муфтија санџачки, Зукорлић јуче ‘строгом логиком врсног теолога’ збунио пола Србије. Објаснио нам је муфтија како смо ми стока која има двоструке стандарде зато што нам смета што неки по Новом Пазару навијају за Турску а не смета нам што се у Бања Луци навија за Србију. То уопште не би било вредно пажње да ти наши ‘двоструки стандарди’ муфтији нису савршено валидно оправдање за прављење тешких срања и изазивање верске мржње у Рашкој.

Пре свега, мене лично савршено није брига што је навијао за Турску. Нека је навијао и за Саудијску Арабију и за црног шејтана^* и све његове мелеке^**. Човек је крвожедна будала која сања сукобе, патњу и несрећу. Битност податка за кога навија некако бледи у поређењу са тим. Његова национална и верска припадност некако бледе у поређењу са тим (имамо и ми сличних пацијената). И не треба ми да такав навија за Србију. И муслимани се плаше његових идеја.

А сад да се вратимо на муфтијин час логике. Не, то нису двоструки стандарди. Двоструки стандарди би били ако би нам сметало што у Новом Саду навијају за Турску а не би нам сметало кад би у Суботици навијали за Мађарску.

Узмимо ову ситуацију (правим аналогију, не поређење): Кад Руси ухвате америчког шпијуна (Рус који ради за САД), шта ће да ураде? Стрпаће га у затвор. Кад у Русију дође Американац који шпијунира за Русију, хоће ли да га стрпају у затвор? Не, даће му медаљу и државну пензију. Важи и обратно (тј. САД поступају аналогно). Да ли су то двоструки стандарди? Јасно да не.

Или можда примереније, јер је пример баш спорт: Имам ли ја двоструке стандарде јер се радујем кад Кешељ забоде тројку, а сморим се кад Хидо Туркоглу учини исто?

Ето, тако.

* (шејтан — ђаво)

** (мелек — анђео)

Заборавих најбољи пример.

Замислите да вас дечко/девојка вара.

Замислите да неко вара свог дечка/девојку са вама.

Да ли ова два сценарија у вама буде иста осећања? Е, па онда имате двоструке стандарде

Османско царство је било дом многим народима и верама — културни мозаик који су расцепкали национализам и рат у 20. веку.^[1]

И шта човек да каже на ово? Да ли су ови озбиљни? Да ли очекују да ће им ово проћи? Могу ли нешто још глупље да смисле? Могу ли још ниже да падну? Како их није срамота?

У тексту на адреси www.dw-world.de/dw/article/0,,5076578,00.html интервјуишу бившег исламисту Иштијака Хусеина. Па пише, масним словима:

Na pitanje: „Gde u Kuranu piše da se treba boriti protiv nemuslimana?“, nikada nije dobio odgovor.

Пише у глави 2, стихови 186-189:

186. Борите се на путу Божјем противу онијех који буду на вас заратили. Но не чините неправде ударајући ви први на њих, јер Бог не милује неправедне.

187. Убијајте их гдје год их нађете, и изгоните их отуда откуда вас они буду изагнали. Искушење идолопоклонства горе је од покоља у рату. Немојте са њима заметати боја близу свете богомоље, изван ако би вас ту напали. Ако они то ураде, убијте их. Таква је награда невјернијем.

188. Ако престану радити оно што раде, заиста, Бог је благ и милосрдан.

189. Борите се противу њих дотле док се не будете више имали бојати искушења, и док све вјере не буду вјере у Бога јединога. Ако они учине крај својим дјелима, ви прекините борбу, осим противу зликоваца.

Нека неко дојави ово Иштијаку Хусеину, да би мирне душе могао поново да постане исламиста.

Мислим, мени је јасно да медији лажу. Али да медији лажу о оном што свако може за 2 минута да провери, то ми никако не иде у главу. Шта очекују, да нико неће проверити? Да ће људи наставити да им верују иако лажу?

Чисто перспективе ради, Османско царство је чинећи неправду прво ударило на Србију. Можда Бог турске султане и неће миловати на оном свету, но умеђувремену Срби изагнаше Турке из Србије. И сад је ОК изгонити Србе из Србије, јер својевремено изагнаше Турке. Што су Турци први почели није битно, јер Куран додуше лепо каже „немојте први ударити“, али не каже „ако први ударите онда могу и да вас изагнају“.

У тексту стоји још и:

Međutim, neprestano sam se pitao zašto u Kuranu nema reči o osnivanju islamske države. Zašto ne stoji u Kuranu da je islam jedna politička ideologija? Zašto samo stoji da je islam religija? Na ta pitanja nisam dobio odgovor!

Да не тупим овде, погледајте анализу Rights of Non-Muslims in an Islamic State.

И најзад, чак и кад ништа од овог не би писало у Курану, није баш најбитније шта пише у Курану: најбитније је како се оно што пише примењује у пракси. А у пракси неки Муслимани итекако се боре против немуслимана, док неки други итекако од Ислама творе политичку идеологију. Дојче веле би желео да нас убеди како то није случај, али — мораће да смисле неки паметнији начин, јер ово не би убедило ни дете од две године.