
Политика од 3. јануара 1911, страна 4
Данас постоји много лутрија, са много различитих премија, па се овај добитак не може поредити са данашњим.

Данас постоји много лутрија, са много различитих премија, па се овај добитак не може поредити са данашњим.

Нажалост, није могуће упоредити цене ових ћевапчића и данашњих, јер нам није познато колики су ћевапчићи били.
Оно што можемо је упоредити ћевапчиће са другим производима. Знамо да је Политика такође коштала 5 пара, а данас кошта 35 динара. Данас нема роштиља за 35 динара.
Прва могућност је да су ови ћевапчићи били прилично мали, и да повећање њихове цене јесте сразмерно повећању цене Политике. Можда данас нема роштиља за ове паре зато што су га замениле грицкалице које су сличне цене.
Друга могућност је да су ово два велика ћевапа, слична данашњој пљескавици од 100 грама, а роштиљ је данас троструко поскупео у односу на Политику.
Или је можда обрнуто, можда је цена роштиља остала иста, а Политика је троструко појефтинила?
Можда ће постати јасније кад се упореде цене меса.

Политика је, дакле, пре 101 годину, коштала 5 пара динарских. Данас кошта 35 динара, што је поскупљење од 700 пута.
Са друге стране, некадашња Политика је имала 4 стране, док данашња има 48 страна, на квалитетнијем папиру, са квалитетнијом штампом у боји и, рекао бих, већим форматом. Углавном, ако се узме у обзир број страна, политика је поскупела „само“ 58,33 пута.
Остаје нејасно колико на цену утиче квалитет Политикиних текстова.
Још једна ствар која се може веома лепо упоредити је однос цена претплате и самих новина. Према подацима из Политикине Интернет продавнице:
| Политика 1911 | Политика данас | ||||
|---|---|---|---|---|---|
| Цена | Цена у бројевима | Цена | Цена у бројевима | Поскупљење пута | |
| 1 број | 5 пара | 1 | 35 динара | 1 | 700 |
| 1 месец | 1 динар | 20 | 1.105 динара | 31,57 | 1.105 |
| 3 месеца | 3 динар | 60 | 3.245 динара | 92,71 | 1.081,67 |
| 6 месеци | 6 динара | 120 | 6.435 динара | 183,86 | 1.071,67 |
| 1 година | 12 динара | 240 | 12.860 динара | 367,43 | 1.105 |
Прво што упада у очи је да је данас претплата значајно скупља у односу на куповину, као да се огромни напреци у транспорту, администрацији, логистици нису ни десили. Занимљиво питање је шта их је „појело“ – поскупљење рада, горива, или једноставно похлепа? Или је можда улична продаја појефтинила?Друго, претплата је постала толико скупа да ћете њом уствари платити више него да сами купујете новине, тако да није јасан њен смисао. Додуше, сигурно је да се у цену претплате урачунава и инфлација, али ипак — инфлација за месец дана неће бити толика да поједе сваку корист од претплате. Или можда Политика зна нешто што ми не знамо?
Управо сам пречуо на РТС-у интервју са неким из УНХЦР-а. Према њему, највећа препрека за повратак избеглица је „нерасполагање имовином“. Често, наиме, повратници затекну у својој имовини неке друге људе који располажу том имовином, па зато не могу они сами да њом располажу. Тај проблемчић само да се реши и све ће бити ОК.
Недавно сам у Времену читао текст под насловом „Propuštena prva lekcija[1]“ а који ламентира над непознавањем историје међ’ Србљима. Немам времена наравно да детаљно искоментаришем цео текст, али сам скупио овде неколико највећих бисера:
Read the rest of this entry »
Специзам је, како га дефинише Петар Сингер, „predrasuda ili stav ili pristranost u korist članova nečije vrste a protiv interesa članova drugih vrsta“[1]. Једноставније: као што је сматрати да су црнци супериорни белцима расизам, исто тако је сматрати да су људи супериорни животињама специзам. И сама реч је скована по узору на рацизам, сексизам и друге сличне.
Борци за права животиња често описују специзам као нешто негативно, па се онда залажу за борбу против њега.[2][3][4][5]
Они, међутим, губе из вида једну важну чињеницу: и људи су животиње.
А пошто су људи животиње, то значи да и људи имају сва права која имају остале животиње.
На пример:
Одједном, ово са специзмом баш и не делује као добра идеја, зар не?
И не, ово не значи да можете држати људе у тору па их јести, или им драти кожу за одећу (како то сликовито представља мој блогоимењак[3]), јер људи бране једни другима да убијају и једу припаднике своје врсте. И друге животиње такође имају право да бране једне другима да убијају и једу припаднике своје врсте, а многе врсте управо то и чине.
И не, ово нема никакве везе са технологијом, јер и вукови имају право да ископају руду, истопе је у гвожђе, направе пушке па њима лове срне. Разне животињске врсте (рецимо мајмуни, даброви, делфини, паукови…) користе технологију при лову или иначе, и имају право да је користе, па и људи имају право да је користе.
Углавном, заштитници права животиња мораће да се одреде: или је специзам погрешан, па људи имају једнака права као и животиње са свим овим што из тога следи, или је пак специзам исправан, па је човек стварно супериоран животињама, има према њима посебне етичке обавезе које остале животиње немају, али исто тако може за себе да захтева и посебна права.
Једна од ствари о којима пишем на Википедији је српска митологија. Мада ми то свакако није струка, ипак могу да из литературе напабирчим основне податке и прикажем их на енглеском.
Управо зато што не могу да нађем података нити бих умео да напишем свеобухватне текстове на ову тему, пишем кратке (на Википедији такве зовемо клицама), заокружене чланке, о затвореној теми, најчешће само о по једном српском митолошком бићу. За нека од њих, која ни у Србији нису више општепозната, чланци на Википедији су и једини извори на Интернету, и на енглеском језику уопште.
Занимљиво је потом пратити на Интернету како ти чланци служе као инспирација, већином аматерској, уметности. Могу бити сигуран да су баш моји чланци послужили као инспирација јер, како рекох, на енглеском језику ни не постоје други извори. Ово дајем као посебну страну, ширење српске митологије, пошто ће вероватно бити допуњавана временом.
Треба најзад овде да поменем да, осим ових клица, на Википедији постоји и један број изузетних, опширних и свеобухватних чланака о српској митологији, култури и традицији а које је писао корисник под псеудонимом ВВВладимир. Чланци су побројани на врху његове корисничке странице, а углавном постоје и на српском језику. И наравно постоје и бројни други чланци које је писао ко је стигао.
Као што је Саван ономад извртео шпанску одбрану па нису знали где се налази лопта, тако је и муфтија санџачки, Зукорлић јуче ‘строгом логиком врсног теолога’ збунио пола Србије. Објаснио нам је муфтија како смо ми стока која има двоструке стандарде зато што нам смета што неки по Новом Пазару навијају за Турску а не смета нам што се у Бања Луци навија за Србију. То уопште не би било вредно пажње да ти наши ‘двоструки стандарди’ муфтији нису савршено валидно оправдање за прављење тешких срања и изазивање верске мржње у Рашкој.
Read the rest of this entry »
У овом тренутку у србосфери се налази 56[1] новинских, телевизијских и других текстова о отварању иранског нуклеарног реактора у Бушехру а који помињу претакање уранијумског горива или точење уранијумског горива.
Ало.
Бре.
Стоко бесловесна, уранијум је чврст материјал!!!
Read the rest of this entry »