Доле десно: пацов у сателиту; остали исечци: слике снимане са ракете током лансирања. Слика: PRESSTV

Лично сам изгубио број који је ово по реду ирански сателит.

У католичкобожићно-новогодишњој еуфорији, ово је прошло прилично незапажено: 29. децембра Марсовски ровер Спирит стигао је до сопственог топлотног штита, који га је штитио при пламеном проласку кроз атмосферу Марса, и од тада га испитује.

Горе лево: остаци топлотног штита; горе у средини: још остатака топлотног штита; доле десно: ударни кратер који је топлотни штит направио кад је ударио у површину. Кликните на слику за пуну величину. Слика: НАСА/Јпл/Корнел.

Лично ми је међу најзанимљивијим тренуцима истраживања свемира сусрет два дела свемирске технике на далеким световима. Нешто слично се десило и кад су астронаути Апола 12 испитали Сурвејор III. Осим што је само по себи занимљиво као подухват, испитивање промена које је на топлотном штиту изазвао пролазак кроз атмосферу Марса свакако ће помоћи при конструисању топлотних штитова у будућности, а такође се испитује и ударни кратер који је штит направио.

А лично су ми међу најсмешнијим тренуцима истраживања свемира — опруге растурене по површини Марса (виде се на увећаној слици), као у неком цртаном филму

Више о самом сателиту можете прочитати у Астрономском магазину или Политикином забавнику.

Површина Европе у потпуности је прекривена леденом кором. По свему судећи, испод ове коре налази се океан који греју Европини вулкани. Пошто у близини подводних вулкана на Земљи буја живот, претпоставља се да би он могао постојати и на Европи.

Познато је да бомбардовање површине Европе наелектрисаним честицама ствара кисеоник, међутим, претходни прорачуни указивали су да би овај кисеоник продро у ледену кору до дубине од свега пар метара^[1]. Гринберг је своје прорачуне обавио на основу претпоставке да се Европина ледена кора у потпуности обнови сваких 50 милиона година^[3] тако да би, по њему, приликом тог процеса кисеоник стизао далеко дубље, довољно да послужи могућем животу у океанима Европе^[1]. Укупно, Гринберг процењује да у океане Европе стиже 3×10¹¹ мола кисеоника годишње^[1].

Наравно, ово истраживање не доказује да у океанима Европе живе рибе или сличне животиње, нити да уопште постоји живи свет.

Извори

1. ↑ ^{1,0 1,1 1,2 1,3} Ричард Гринберг: Vertical Transport through Europa’s Crust: Implications for Oxidant Delivery and Habitability
2. ↑ Ocean Facts
3. ↑ Ocean on Jupiter’s moon Europa may harbor 3 mn tons of fish

Оно што је занимљиво је да ће, поред потребних инструмената, Акацуки носити и алуминијумску плочу на којој ће ситним словима бити исписане поруке са Земље. Јакса позива људе широм света да пошаљу своје поруке: ако бисте волели да ваше име и порука заиграју око Венере, можете их послати на адреси http://venus.star2009.jp/index_e.php. Наравно, добијате и сертификат:

Акција траје до 25. децембра 2009. Мада то нигде није напоменуто, претпостављам да порука треба да буде на јапанском или енглеском.

Слика: Исас/Јакса/Јуничи Харујама и други.

Улаз у пећину се налази на координатама 56.9° ЗГД и 14.2° СГШ, у области познатој као брда Маријус. Има око 65 метара у пречнику, дубок је бар 80 метара, скоро савршено кружног улаза и потпуно усправних зидова. За сада није јасно како је настао, а верује се да се отвара у пећину 400 метара широку.

Ово откриће посебно је значајно због тога што овакве пећине могу послужити за људску колонизацију Месеца, нудећи заштиту од штетног зрачења и микрометеорита.

Свако од језера има 20-25 километара у пречнику, а верује се да су испуњена мешавином метана и етана. Једно од њих садржи и светлије области што значи да ће се можда исушити кад дође лето.

Ибекс ради тако што осматра цело небо у потрази за енергетичним неутралним атомима који се јављају при сусрету сунчевог ветра и међузвездане средине. Када је недавно на основу резултата осматрања састављена у мапа хелиосфере, показало се да из једног њеног дела — који је у облику траке — стиже и по неколико пута више атома него из остатка. Трака се налази у близини „носа“ хелиосфере (правац кретања Сунца кроз нашу галаксију), а лежи под правим углом на галактичко магнетно поље (слика десно). Није хомогена: унутар ње примећено је неколико области са већом активношћу од остатка. Није јасно настаје ли зато што је ту хелиосфера због нечег дебља, зато што галактичко магнетно поље утиче на стварање већег броја енергетичних неутралних атома, или је пак нешто треће у питању.

Ибекс још прикупља податке па ће се на основу следеће мапе хелиосфере видети још детаља траке — пре свега, да ли се временом мења. Нажалост, Војаџер 1 и 2 заобилазе траку па не могу да помогну у испитивању.