Доле десно: пацов у сателиту; остали исечци: слике снимане са ракете током лансирања. Слика: PRESSTV
Лично сам изгубио број који је ово по реду ирански сателит.
Archive for the ‘Свемир’ Category
Иран лансирао биолошки сателит
четвртак, фебруар 4th, 2010Спирит испитује свој топлотни штит
субота, јануар 2nd, 2010(На крају се испоставило да је ово стара вест. Ипак, остаје једнако занимљива.)
У католичкобожићно-новогодишњој еуфорији, ово је прошло прилично незапажено: 29. децембра Марсовски ровер Спирит стигао је до сопственог топлотног штита, који га је штитио при пламеном проласку кроз атмосферу Марса, и од тада га испитује.
Горе лево: остаци топлотног штита; горе у средини: још остатака топлотног штита; доле десно: ударни кратер који је топлотни штит направио кад је ударио у површину. Кликните на слику за пуну величину. Слика: НАСА/Јпл/Корнел.
Лично ми је међу најзанимљивијим тренуцима истраживања свемира сусрет два дела свемирске технике на далеким световима. Нешто слично се десило и кад су астронаути Апола 12 испитали Сурвејор III. Осим што је само по себи занимљиво као подухват, испитивање промена које је на топлотном штиту изазвао пролазак кроз атмосферу Марса свакако ће помоћи при конструисању топлотних штитова у будућности, а такође се испитује и ударни кратер који је штит направио.
А лично су ми међу најсмешнијим тренуцима истраживања свемира — опруге растурене по површини Марса (виде се на увећаној слици), као у неком цртаном филму 
КЕО прикупља поруке још само месец дана
понедељак, новембар 30th, 2009Сателит КЕО, временска капсула која ће кружити око земље 50.000 година пре него што се врати са сликама и порукама из садашњости, прикупљаће поруке још само месец дана, до 31. децембра 2009. За разлику од јапанске сонде Акацуки о којој сам недавно писао, КЕО прима поруке за будућност на сваком језику и без цензуре; такође пружа и много више места, па се слободно распишите. Своју поруку Земљанима из 521. века можете послати на адреси www.keo.org/uk/pages/message.php
Више о самом сателиту можете прочитати у Астрономском магазину или Политикином забавнику.
Кад би Земља имала прстенове…
недеља, новембар 22nd, 2009…то би изгледало овако:
На Европи би могло живети 3 милиона тона риба
петак, новембар 20th, 2009
Према истраживању које је спровео научник Ричард Гринберг са Универзитета у Таксону у Аризони, количина кисеоника за коју је процењено да се раствара у океанима Европе била би довољна за дисање три милиона тона риба[1]. Поређења ради, из океана Земље годишње се излови 70-75 милиона тона рибе[2].
Површина Европе у потпуности је прекривена леденом кором. По свему судећи, испод ове коре налази се океан који греју Европини вулкани. Пошто у близини подводних вулкана на Земљи буја живот, претпоставља се да би он могао постојати и на Европи.
Познато је да бомбардовање површине Европе наелектрисаним честицама ствара кисеоник, међутим, претходни прорачуни указивали су да би овај кисеоник продро у ледену кору до дубине од свега пар метара[1]. Гринберг је своје прорачуне обавио на основу претпоставке да се Европина ледена кора у потпуности обнови сваких 50 милиона година[3] тако да би, по њему, приликом тог процеса кисеоник стизао далеко дубље, довољно да послужи могућем животу у океанима Европе[1]. Укупно, Гринберг процењује да у океане Европе стиже 3×1011 мола кисеоника годишње[1].
Наравно, ово истраживање не доказује да у океанима Европе живе рибе или сличне животиње, нити да уопште постоји живи свет.
Извори
Поруке за Венеру
субота, октобар 31st, 2009Јапанска аерокосмичка истраживачка агенција (Јакса) припрема сонду Акацуки за лансирање 2010. године. После шест месеци пута, Акацуки ће две године истраживати атмосферу Венере, покушаће да утврди има ли у њој муња, као и да ли на површини постоје активни вулкани.
Оно што је занимљиво је да ће, поред потребних инструмената, Акацуки носити и алуминијумску плочу на којој ће ситним словима бити исписане поруке са Земље. Јакса позива људе широм света да пошаљу своје поруке: ако бисте волели да ваше име и порука заиграју око Венере, можете их послати на адреси http://venus.star2009.jp/index_e.php. Наравно, добијате и сертификат:
Акција траје до 25. децембра 2009. Мада то нигде није напоменуто, претпостављам да порука треба да буде на јапанском или енглеском.
Откривена прва пећина на Месецу
субота, октобар 24th, 2009Јапанска свемирска сонда Кагуја 20. октобра открила је пећину на Месецу. Ово је прва пећина на Месецу икада откривена, а ван Земље пећине су до сада откривене једино на Марсу.
Слика: Исас/Јакса/Јуничи Харујама и други.
Улаз у пећину се налази на координатама 56.9° ЗГД и 14.2° СГШ, у области познатој као брда Маријус. Има око 65 метара у пречнику, дубок је бар 80 метара, скоро савршено кружног улаза и потпуно усправних зидова. За сада није јасно како је настао, а верује се да се отвара у пећину 400 метара широку.
Ово откриће посебно је значајно због тога што овакве пећине могу послужити за људску колонизацију Месеца, нудећи заштиту од штетног зрачења и микрометеорита.
Језера која се љубе
уторак, октобар 20th, 2009НАСА-ина свемирска сонда Касини, у свом последњем прелету Титана 26. септембра, открила је два језера повезана уским каналом. Због свог облика, прозвана су „Језера која се љубе“.
Свако од језера има 20-25 километара у пречнику, а верује се да су испуњена мешавином метана и етана. Једно од њих садржи и светлије области што значи да ће се можда исушити кад дође лето.
Откривена трака на ивици Сунчевог система
понедељак, октобар 19th, 2009Насин сателит Ибекс (Interstellar Boundary Explorer — IBEX) недавно је открио траку непознатог порекла и састава у хелиосфери. Ово откриће је било потпуно неочекивано, а природа ове траке и начин на који је она настала за сада су непознанице.
Ибекс ради тако што осматра цело небо у потрази за енергетичним неутралним атомима који се јављају при сусрету сунчевог ветра и међузвездане средине. Када је недавно на основу резултата осматрања састављена у мапа хелиосфере, показало се да из једног њеног дела — који је у облику траке — стиже и по неколико пута више атома него из остатка. Трака се налази у близини „носа“ хелиосфере (правац кретања Сунца кроз нашу галаксију), а лежи под правим углом на галактичко магнетно поље (слика десно)
. Није хомогена: унутар ње примећено је неколико области са већом активношћу од остатка. Није јасно настаје ли зато што је ту хелиосфера због нечег дебља, зато што галактичко магнетно поље утиче на стварање већег броја енергетичних неутралних атома, или је пак нешто треће у питању.
Ибекс још прикупља податке па ће се на основу следеће мапе хелиосфере видети још детаља траке — пре свега, да ли се временом мења. Нажалост, Војаџер 1 и 2 заобилазе траку па не могу да помогну у испитивању.
