Управо зато што не могу да нађем података нити бих умео да напишем свеобухватне текстове на ову тему, пишем кратке (на Википедији такве зовемо клицама), заокружене чланке, о затвореној теми, најчешће само о по једном српском митолошком бићу. За нека од њих, која ни у Србији нису више општепозната, чланци на Википедији су и једини извори на Интернету, и на енглеском језику уопште.

Занимљиво је потом пратити на Интернету како ти чланци служе као инспирација, већином аматерској, уметности. Могу бити сигуран да су баш моји чланци послужили као инспирација јер, како рекох, на енглеском језику ни не постоје други извори. Ово дајем као посебну страну, ширење српске митологије, пошто ће вероватно бити допуњавана временом.

Треба најзад овде да поменем да, осим ових клица, на Википедији постоји и један број изузетних, опширних и свеобухватних чланака о српској митологији, култури и традицији а које је писао корисник под псеудонимом ВВВладимир. Чланци су побројани на врху његове корисничке странице, а углавном постоје и на српском језику. И наравно постоје и бројни други чланци које је писао ко је стигао.

Прво, како парк изгледа из ваздуха:

Дакле, у средини парка се налази плато сиве боје неправилног облика. У средини платоа је плочама урађен мозаик два квадрата који се преплићу један преко другог, а у средини њих је посађено жбуње тамнозелене боје. Све то на цртежу изгледа овако:

Међутим, пошто људи оно бело газе, оно се испрља; од сивог платоа одбљесне сунце, тек плато се стопи са белим квадратом. И оно жбуње је тамно тако да се стопи са црним квадратом. Онда се парк сними из сателита/авиона, контраст слике је слаб, тако да на крају све то изгледа овако:

И да дам закључак о томе да ли се у Мањежу налази кукасти крст. Не, у Мањежу се налази мозаик два квадрата који у неким условима сликања изгледа као кукасти крст. Да ли је онај ко је пројектовао парк то и желео, свако може сам да нагађа.

Кинеска војска, међутим, има напредније ашовчиће…

У стара времена, људи осликаваху или бојаху кокошија јаја. Али данас је ово замењено чоколадним јајима, или пластичним јајима напуњеним слаткишима, гуменим бомбонама итд.^[1]

Значи, у САД више није уобичајено да се фарбају јаја за Ускрс? Или су се ови мало залетели?

16. И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима,
17. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина.
18. Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери: јер је број човјеков и број њезин шест стотина и шездесет и шест.

Откровење Јованово, глава 13

Постоје тврдње да EAN бар код, који се користи на већини производа у свету и код нас, у себи садржи број 666, број звери из Откровења Јовановог. О овоме се већ понешто и писало на српском језику, међутим није ми познато да је ико показао где се то на бар коду налази 666 већ се то узимало здраво за готово. Јасно је да многи неће поверовати таквим тврдњама, и отуд овај текст.

Сваки EAN бар код се састоји из левог и десног дела, уоквирених заштитним цртама. Заштитне црте су три пара танких црта, мало дужих од осталих, које се налазе на почетку, средини и крају бар кода, на овој слици обележене зеленом бојом.

Сам бар код састоји се од црта и белина (размака између црта) различитих дебљина; у левом делу кодирање је мало закомпликовано, међутим у десном делу је једноставно и свакој комбинацији црта и белина одговара по један број.

Погледајмо сад како изгледају црте које у десном делу представљају број 6, такође обележене зеленом бојом.

Управо: парови танких црта. Другим речима, заштитне црте изгледају као црте за број 6. А има их три.

И тако се на свему што купујете, било књигама, одећи, храни, лековима или дечјим играчкама, налази број 666. Ово наравно можете и сами проверити на бар коду на било ком производу (додуше, нема сваки шестицу на десној страни).

Замерке

Постоје три мени познате замерке оваквом тумачењу заштитних црта на EAN бар коду.

Прва је да нису само црте већ и белине између њих део бар кода. Код за заштитне црте је црта-белина-црта (за крајње) односно белина-црта-белина-црта-белина (за средње), док је код за број 6 црта-белина-црта-белина-белина-белина-белина.

Код заштитних црта белине дакле одсуствују, и зато сам горе и написао: „црте које изгледају као црте за број 6″. Ово не сматрам јаким аргументом. Црте не представљају број 6 по спецификацији кода, и компјутери их не виде као такве — међутим човеку оне изгледају потпуно исто као и црте које означавају број 6. У најмању руку, веома су сличне цртама које означавају број 6, а несличне цртама које означавају било који други број. И сам аутор бар кода Џорџ Лаурер слаже се да сличност постоји^[1] (и приписује је случајности).

Друга је да број звери уствари није 666 већ 616. Ово се изводи из тога да најстарији сачувани препис Откровења Јовановог користи број 616.

Тачно је да најстарији сачувани препис користи број 616; међутим, постојали су још старији преписи који нису сачувани. Број 666 се грчким бројевима пише χξϛ док се 616 пише χιϛ. Моје аматерско познавање палеографије ми говори да би у брзом писању завијуци слова ξ могли да се „испеглају“ и да будућим преписивачима изгледају као ι, међутим није јасно како би преписивач могао да од ι грешком створи ξ. Исписани речима или изговорени, бројеви су такође веома неслични па до грешке није могло да дође ни на тај начин. Додатно, већ је Иринеј Лионски знао да неки преписи користе број 616 и сматрао их је погрешним. Дакле, не бих рекао да је 616 прави број звери.

И трећа је да се EAN бар код не користи као што наводи Откровење Јованово: „жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима“.

Овоме се нема шта приговорити. Људи стварно не носе 666 на челу или десној руци, већ само на производима. Пророчанство је само делимично испуњено: „нико не може ни купити ни продати“ ако нема „број имена њезина“; остатак није испуњен.

Чуђење

А у свему овоме најчудније су ми две ствари.

Прва је да постоји на десетине, ако не и стотине различитих врста бар кодова (и увек је могуће осмислити још). Од њих су (колико је мени познато) EAN и сродни кодови (EAN је настао од UPC бар кода који се данас користи углавном у Северној Америци) једини који у себи садрже 666, а такође и далеко најкоришћенији. Као пример, ево Кодабар бар кода, који се користио за неке намене пре UPC-а:

Никаквих заштитних црта ни нема. Колика је вероватноћа да од свих могућих бар кодова баш овај једини са 666 буде изабран као кичма светске економије?

Друга је да се цела прича лако може учинити небитном. Бројеви су додељени цртама без икаквог посебног реда^[1]. Било би тривијално изменити стандард тако да ове црте, уместо три шестице, представљају три седмице или којегод друге три цифре. То је можда и било тешко урадити пошто је UPC заживео, али се барем могло веома једноставно урадити кад је од UPC-а направљен EAN. Није било урађено.

Уместо закључка

Чињенице су горе, а закључак сваки читалац може сам да извуче. Ево мојих предлога, мада ви наравно можете смислити још неки:

• случајност;
• неслана шала;
• сатанистичка завера;
• испуњење пророчанства из Откровења Јовановог;
• вештачко испуњавање пророчанства из Откровења Јовановог;
• …

Оне указују на то да кров иначе на том месту прокишњава.

Затим су ту и леденице на бршљану:

Оне указују на то да иначе на том месту расте бршљан.

Још се могу поменути и:

Оне указују, вероватно, на претежан правац у који дува ветар.

Занимљиво да је ово мобилни снимио боље него фотоапарат.