Na pitanje o najznačajnijem događaju u istoriji Srbije, Kosovska bitka se bez premca, sa 22 odsto glasova, nalazi na prvom mestu, na drugom su ustanci protiv Turaka (11) i na trećem oslobođenje od Turaka/ropstvo pod Turcima (10). Takva razmera glasova, kaže istoričarka prof. dr Dubravka Stojanović, mnogo govori jer i kvantitativno pokazuje da se poraz dva puta više vrednuje od pobede, porobljavanje od oslobođenja.

Не знам одакле да почнем. Као прво, не може се тек тако рећи да је Косовска битка била пораз. Лично ми је најлогичнији поглед да је Косовска битка била нерешена: оба команданта су погинула у бици, обе војске су се повукле са бојног поља, од три савезничке државе Лазарева је после битке пала у вазалство (што би се десило и без битке) али Вукова и Босна нису а Србију су Турци освојили тек пуних седамдесет година после Косовске битке. Нека неко има и друкчији поглед, али јасно је да не може да претендује на то да је његов поглед једини исправан.

Али чак и да није тако и да је Косовска битка недвосмислено и очигледно била пораз, оно због чега је она ушла у легенду није њен исход већ тумачење да се пошло у битку зато што је то било потребно и исправно а не зато што се могла очекивати сигурна победа. Кад смо већ код тога, да таквог тумачења није било, не би било ни ослобођења од Турака (пошто се јелда ни ту није могла очекивати сигурна победа).

Али чак и да није тако и да је пораз оно што се вреднује код Косовске битке, па ваљда је 11 + 10 = 21 ≈ 22 и испитаници дакле држе да је Косовска битка једнако значајна колико и ослобођење од Турака (за које су понуђена два одговора).

Али чак и да није тако и да је 11 + 10 << 22 очекивао би човек да свако разуме да значај није исто што и вредност. Ако неко проведе двадесет година у затвору па кад га пусте нађе динар на улици, наравно да му је двадесет изгубљених година много значајније иако је динар много вреднији (изгубљене године наравно имају негативну вредност).

И, шта из овога можемо закључити? Да историчарка проф. др Дубравка Стојановић нема ни најосновнија знања из историје, социологије, математике и српског језика. Или ће ипак пре бити да мисли да их немају њени читаоци?

Даље, овај бисер:

Ispitanici su dali jedan od najodlučnijih odgovora u celom istraživanju – čak 76 odsto njih zaokružilo je da period pod Turcima vidi kao „vekovni turski jaram“, dok je samo 23 odsto bilo spremno da prihvati umeren, racionalan odgovor da je tursko carstvo, kao i sva druga velika carstva, imalo periode uspona i padova. „Tako uravnoteženo formulisan odgovor ponudili smo jer bi njegovim zaokruživanjem ispitanici pokazali da su sposobni racionalno da misle čak i o najbolnijim temama“, objasnila je Dubravka Stojanović. Međutim, takav odgovor je gotovo trostruko nadglasan onim o „vekovnom jarmu“, koji je pak ujedinio sve ispitanike: za njega su glasali i muškarci i žene, i oni s osnovnim i oni s visokim obrazovanjem, i glasači SRS-a i LDP-a, i oni iz centralne Srbije i Vojvodine, svi veruju u turski jaram, a da ponuđeni racionalan i tačan odgovor ne može biti istinit.

Па јасно. Ајд’ да замислимо следећа питања:

• Да ли је Други светски рат био општа катастрофа за човечанство, или је он, као и други светски ратови, имао и добрих и лоших страна?
• Да ли је Адолф Хитлер био један од највећих зликоваца у историји човечанства, или је он, као и други зликовци, имао и добрих и лоших страна?
• Да ли је рак опасна и злокобна смртоносна болест, или он, као и друге смртоносне болести, има и добрих и лоших страна?

Наравно, ни на ова три питања 76% испитаних неће дати „рационалан и тачан одговор“.

(Ако се неко пита: добра страна Другог светског рата — нагли развој технологије; Хитлера — волео је животиње; рака — сазнаћеш како изгледаш ошишан на ћелаво.)

Али што је најбоље од свега, чак и кад би неко скупио на гомилу људе који би на сва ова питања одговорили „рационално и тачно“, и тад би могао да очекује да ће већина таквих дати одговор „вековни турски јарам“. Зашто? Па, зато што је је један од тих падова трајао дуже од века.

И све тако даље, и све томе слично. Углавном, текст суштински нетачан, тенденциозан, политички пристрасан, ни за длаку нисмо ближи сазнању о томе колико Срби познају историју а још мање шта чинити да је више упознају.

Борци за права животиња често описују специзам као нешто негативно, па се онда залажу за борбу против њега.^[2][3][4][5]

Они, међутим, губе из вида једну важну чињеницу: и људи су животиње.

А пошто су људи животиње, то значи да и људи имају сва права која имају остале животиње.

На пример:

• Пошто мачке имају право да лове мишеве, то и људи имају право да лове мишеве.
• Пошто вукови имају право да лове срне у шуми, то и људи имају право да лове срне у шуми.
• Пошто пси имају право да терају друге псе са своје територије, то и људи имају право да терају друге псе са своје територије.
• Пошто паткови имају право да силују патке^[6], то и људи имају право да, јел…

Одједном, ово са специзмом баш и не делује као добра идеја, зар не?

И не, ово не значи да можете држати људе у тору па их јести, или им драти кожу за одећу (како то сликовито представља мој блогоимењак^[3]), јер људи бране једни другима да убијају и једу припаднике своје врсте. И друге животиње такође имају право да бране једне другима да убијају и једу припаднике своје врсте, а многе врсте управо то и чине.

И не, ово нема никакве везе са технологијом, јер и вукови имају право да ископају руду, истопе је у гвожђе, направе пушке па њима лове срне. Разне животињске врсте (рецимо мајмуни, даброви, делфини, паукови…) користе технологију при лову или иначе, и имају право да је користе, па и људи имају право да је користе.

Углавном, заштитници права животиња мораће да се одреде: или је специзам погрешан, па људи имају једнака права као и животиње са свим овим што из тога следи, или је пак специзам исправан, па је човек стварно супериоран животињама, има према њима посебне етичке обавезе које остале животиње немају, али исто тако може за себе да захтева и посебна права.

Као што је Саван ономад извртео шпанску одбрану па нису знали где се налази лопта, тако је и муфтија санџачки, Зукорлић јуче ‘строгом логиком врсног теолога’ збунио пола Србије. Објаснио нам је муфтија како смо ми стока која има двоструке стандарде зато што нам смета што неки по Новом Пазару навијају за Турску а не смета нам што се у Бања Луци навија за Србију. То уопште не би било вредно пажње да ти наши ‘двоструки стандарди’ муфтији нису савршено валидно оправдање за прављење тешких срања и изазивање верске мржње у Рашкој.

Пре свега, мене лично савршено није брига што је навијао за Турску. Нека је навијао и за Саудијску Арабију и за црног шејтана^* и све његове мелеке^**. Човек је крвожедна будала која сања сукобе, патњу и несрећу. Битност податка за кога навија некако бледи у поређењу са тим. Његова национална и верска припадност некако бледе у поређењу са тим (имамо и ми сличних пацијената). И не треба ми да такав навија за Србију. И муслимани се плаше његових идеја.

А сад да се вратимо на муфтијин час логике. Не, то нису двоструки стандарди. Двоструки стандарди би били ако би нам сметало што у Новом Саду навијају за Турску а не би нам сметало кад би у Суботици навијали за Мађарску.

Узмимо ову ситуацију (правим аналогију, не поређење): Кад Руси ухвате америчког шпијуна (Рус који ради за САД), шта ће да ураде? Стрпаће га у затвор. Кад у Русију дође Американац који шпијунира за Русију, хоће ли да га стрпају у затвор? Не, даће му медаљу и државну пензију. Важи и обратно (тј. САД поступају аналогно). Да ли су то двоструки стандарди? Јасно да не.

Или можда примереније, јер је пример баш спорт: Имам ли ја двоструке стандарде јер се радујем кад Кешељ забоде тројку, а сморим се кад Хидо Туркоглу учини исто?

Ето, тако.

* (шејтан — ђаво)

** (мелек — анђео)

Заборавих најбољи пример.

Замислите да вас дечко/девојка вара.

Замислите да неко вара свог дечка/девојку са вама.

Да ли ова два сценарија у вама буде иста осећања? Е, па онда имате двоструке стандарде

Ало.

Бре.

Стоко бесловесна, уранијум је чврст материјал!!!

Да поновим, ако неком још увек није јасно:

Уранијум је метал, као што су и гвожђе или бакар, чак је тврђи од гвожђа. Не можете га точити нити претакати јер није течан и зато не тече; можете га уграђивати, убацивати, преносити, стављати, метати али га никако не можете точити, осим ако га претходно не загрејете на преко хиљаду степени што свакако не желите да вам се деси.

И то није неки податак непознат свима сем атомским физичарима, јер осим што се учи у основној школи, свако мало се у истим тим медијима прича о муницији од осиромашеног уранијума — надам се да сви не мислите да је у питању течна муниција?

И то што је нешто гориво не значи да се обавезно точи, јер гориво је оно што гори, и може бити чврсто, течно или гасовито. Или можда ви претачете дрва у шпорет?

Гарантујем да је ово настало тако што је први паметан енглеску реч „fuelling“ из изворне вести превео као „точење горива“. Па, енглеска реч „fuel“ значи „гориво“, па је зато „fuelling“ буквално „горивљење“, али пошто та реч не постоји, од сад је преводи као „пуњење горивом“ што ће бити тачно у сваком случају.

А да не заборавим како ово показује у којој мери медији лопатају вести без икакве обраде или, не д’о Бог, провере.

Извор: Yahoo! Maps и Google Maps.

Мислио сам да ће Ада Хуја бити уређена слично Ади циганлији, са сачуваном шумом. Међутим…

Што је за последицу наравно такође имало:

Но, на срећу, испоставило се да шприцер са кристалима леда није ништа лошији, лед се ни не осети. У то име, живели!