Archive for the ‘Дигитализација’ Category

Популарна наука и гусле

петак, март 12th, 2010

Недавно сам открио две веома занимљиве дигиталне библиотеке.

Архива Популарне науке

Прва је архива часописа Популарна наука (Popular Science). Популарна наука је амерички часопис који се бави, кхм, популарном науком, излази од 1872, донекле је сличан нашој Галаксији мада мало „лакши“, а требало би да се може наћи и код нас у продавницама страних часописа.

Издвајам (веома позитиван) тест југа из 1987. (стр. 44) или упутство за прављење Теслиног трансформатора из 1934. (стр. 65).

Колекција Милмана Парија

Друга је колекција Милмана Парија на Харвардском универзитету. Милман Пари је био харвардски професор који је изучавао епску поезију. Револуционисао је хомерологију својим открићем формула у епској поезији до ког је дошао проучавајући српску епску поезију, а коју је тридесетих година прошлог века и сакупљао, са својим сарадником Албертом Лордом. Ова колекција садржи управо песме које су они сакупили.

Обратите пажњу да, кад претражујете колекцију, изаберете да хоћете текст односно звучни запис јер се у њој налазе и само „голи“ уноси из индекса; обратите пажњу и да је текст дигитализован само као слике, понекад чак и у рукопису, па га боље потражите (и) у архиви Гусларске песме.

Издвајам песму Марко Краљевић и Нина од Коштуна коју нам одгусла Халил Бајгорић, у Столцу 1935.

Један милион

недеља, децембар 6th, 2009

Цитат:

Тада би били позвани сви добровољци из српско-турског рата који су још у животу — а има их тако једно хиљада — да свако поднесе молбу и да на исту прилепи таксену марку од 0,50 динарских.

Свакоме би тада од тих добровољаца припало при деоби по 0,50 динара, што је сасвим доста кад се узме у обзир да је тиме покривена тачно она сума коју је молилац издао за таксену марку.

Овај текст износи на видело две теме: прво, како се бирократија неумољиво шири док не заузме сва постојећа средства; и друго, како је често корисније правити једноставнији и ефикаснији систем, па макар био и мање праведан, него праведнији и сложенији систем чије ће одржавање појести сву корист од праведности.

„Политика“ је 1907. коштала 5 пара, док данас кошта 35 динара, па ако њу узмемо као индекс, све бројке из текста треба помножити са 700 да би се добиле вредности у данашњим динарима, односно са 7,3 да би се добиле вредности у данашњим еврима. ХоверујтеЗалебдите стрелицом изнад бројке за данашње вредности.

(даље…)

Владарске посете

недеља, новембар 8th, 2009

Пада ли вам на памет један данашњи владалац који воли да путује кад је потребан у својој земљи?
(даље…)

Жандарми курсисте

недеља, новембар 1st, 2009

Да не испадне како се у протеклих сто година није баш ништа променило, ево једне ствари у којој се види очигледан напредак: полиција је много љубазнија, уместо песницама бије пендрецима, а и лопови уместо школа отварају факултете.

(даље…)

Пред догађајима

недеља, октобар 25th, 2009

Одавде не знам шта бих пре издвојио као актуелније. Можда ово:

Нису догађаји ваљда тако луди, па да груну сад, за време бањске сезоне. Знају они да није ред узнемиравати људе кад се одмарају.

Или ово:

у Арбанији револуција и устаници заузели већ све вароши око наше границе — ал’ шта се то нас тиче

Можда ипак најпре ово:

Е, кад је тако, ми ћемо, догађаји, чекати, док ви посвршавате те послове.

(даље…)

Српски Тиса

недеља, октобар 18th, 2009

Скупштински кворум и понашање опозиције у Скупштини су наравно увек актуелни.

Цитат:

Београд, 14. марта. Српски Тиса са једним батаљоном војске и целокупном жандармеријом опколио је јуче пре подне министарство привреде, где су се у чекаоници министровој били окупили посланици који очекују концесије. Тиса је посланике најпре позвао да се сами предаду, па кад ови то нису хтели, он је наредио напад. Жандарми су ушли у зграду и отуда силом износили једног по једног посланика и односили га у скупштину и убацивали га. На тај начин је створен кворум и скупштина је отпочела рад.

(даље…)

После митинга

недеља, октобар 11th, 2009

Пре једног времена, наиђем на неке текстове Бранислава Нушића. Нушић као Нушић, увек добар, међутим оно што је најфасцинантније је колико се неки од њих после равно сто година могу у потпуности пресликати на данашње време. Те неке ћу и да објављујем овде.

Изабрани цитат:

Стање наше браће постало је до крајности несношљиво, и ми смо позвани да размислимо о мерама које треба предузети да би се нашој поробљеној и намученој браћи помогло. Додуше, ми са пуно поуздања и поверења можемо гледати у Европу, утолико пре што нас је она, у племенитој тежњи да одржи мир на Балкану, преко својих представника убедила да тиме што нас Турци убијају и натичу на кочеве нису никаква наша национална права повређена.

(даље…)