<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	xmlns:creativeCommons="http://backend.userland.com/creativeCommonsRssModule">

<channel>
	<title>Николин блог &#187; Ћирилица</title>
	<atom:link href="http://smolenski.rs/blog/category/cirilica/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://smolenski.rs/blog</link>
	<description>Још увек се хватам у коштац са Вордпресом.</description>
	<lastBuildDate>Wed, 18 Jan 2012 16:00:54 +0000</lastBuildDate>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
	<generator>http://wordpress.org/?v=3.2.1</generator>
<creativeCommons:license>http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/rs/</creativeCommons:license>		<item>
		<title>Ћирилица и савремене информационе технологије: Стање и перспективе 2010.</title>
		<link>http://smolenski.rs/blog/2010/06/cirilica-i-savremene-informacione-tehnologije-stanje-i-perspektive-2010/</link>
		<comments>http://smolenski.rs/blog/2010/06/cirilica-i-savremene-informacione-tehnologije-stanje-i-perspektive-2010/#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 10 Jun 2010 15:19:14 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Nikola</dc:creator>
				<category><![CDATA[Ћирилица]]></category>
		<category><![CDATA[политика]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://smolenski.rs/blog/?p=768</guid>
		<description><![CDATA[Овај рад би требало да буде објављен на Пројекту Растко, међутим док не стигне на ред ево га овде: Ћирилица и савремене информационе технологије: Стање и перспективе 2010.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Овај рад би требало да буде објављен на <a href="http://www.rastko.rs/">Пројекту Растко</a>, међутим док не стигне на ред ево га овде: <a href='http://smolenski.rs/blog/wp-content/uploads/2010/06/cirilica-i-savremene-informacione-tehnologije-stanje-i-perspektive-2010.pdf'>Ћирилица и савремене информационе технологије: Стање и перспективе 2010.</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://smolenski.rs/blog/2010/06/cirilica-i-savremene-informacione-tehnologije-stanje-i-perspektive-2010/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>8</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Јофикатор</title>
		<link>http://smolenski.rs/blog/2010/04/jofikator/</link>
		<comments>http://smolenski.rs/blog/2010/04/jofikator/#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 17 Apr 2010 06:31:26 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Nikola</dc:creator>
				<category><![CDATA[Ћирилица]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://smolenski.rs/blog/?p=740</guid>
		<description><![CDATA[Из Википедије, слободне енциклопедије Јофикатор (рус. Ёфикатор) је компјутерски програм или додатак за текст едитор који враћа ћирилично слово &#8222;Ё&#8220; (руски изговор: јо) у руским текстовима на места где је &#8222;Е&#8220; (руски изговор: је) било коришћено уместо њега. Већина новина и издавача користе &#8222;Е&#8220; у свим контекстима, претпостављајући да образовани читалац може да утврди које [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><em>Из Википедије, слободне енциклопедије</em></p>
<p><b>Јофикатор</b> (<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">рус.</a> <i>Ёфикатор</i>) је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%98%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC" title="Компјутерски програм" class="mw-redirect">компјутерски програм</a> или додатак за текст едитор који враћа <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Ћирилица">ћирилично</a> слово &#8222;Ё&#8220; (руски изговор: јо) у руским текстовима на места где је &#8222;<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95" title="Е">Е</a>&#8220; (руски изговор: је) било коришћено уместо њега. Већина новина и издавача користе &#8222;Е&#8220; у свим контекстима, претпостављајући да образовани читалац може да утврди које би слово требало користити. То ствара велики број хомографа (који нису и хомофони), што и јесте проблем који јофикатор треба да исправи.</p>
<p>Проблем избора између Ё и Е у руском правопису може бити веома комплексан и захтевати дубинску анализу контекста. Због тога још није могуће направити јофикаторе који могу да аутоматски реше овај проблем. Постојећи јофикатори<sup id="_ref-0" class="reference"><a href="#_note-0">[1]</a></sup><sup id="_ref-1" class="reference"><a href="#_note-1">[2]</a></sup><sup id="_ref-2" class="reference"><a href="#_note-2">[3]</a></sup> се ослањају на посебно направљене <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0" title="База података">базе података</a> руских речи које садрже слово &#8222;Ё&#8220;, и мењају &#8222;Е&#8220; у &#8222;Ё&#8220; само у недвосмисленим случајевима (&#8222;<i>непотпуна</i>&#8220; или &#8222;<i>брза јофикација</i>&#8222;) или раде интерактивно остављајући избор кориснику у двосмисленим случајевима (као, на пример, избор између &#8222;<i><span lang="ru" xml:lang="ru">все</span></i>&#8220; — &#8222;свако&#8220; и &#8222;<i><span lang="ru" xml:lang="ru">всё</span></i>&#8220; — &#8222;све&#8220;).</p>
<p>Израз &#8222;јофикатор&#8220; се такође користи да означи особу која мења Е у Ё, или, у ширем смислу речи, особу која подржава коришћење слова Ё<sup id="_ref-3" class="reference"><a href="#_note-3">[4]</a></sup>.</p>
<h3>Референце</h3>
<div>
<ol>
<li id="_note-0"><a href="#_ref-0">^</a> <span style="font-family: sans-serif; color: #0000CD; font-size: 1.2em; font-weight: bold;" title="руски језик">(<span style="color: #000080;font-size: 0.7em; position: relative; bottom: 0.1em">(ру)</span>)</span> <a href="http://vgiv.narod.ru/yo.html" class="external text" rel="nofollow">Yoficator «Yo» by Vladimir Ivanov.</a></li>
<li id="_note-1"><a href="#_ref-1">^</a> <span style="font-family: sans-serif; color: #0000CD; font-size: 1.2em; font-weight: bold;" title="руски језик">(<span style="color: #000080;font-size: 0.7em; position: relative; bottom: 0.1em">(ру)</span>)</span> <a href="http://krina.land.ru/RusYaz/RusYaz.htm" class="external text" rel="nofollow">«Пишите по-русски»</a> — макрос Николая К. для восстановления буквы «ё» в документах <a href="http://ru.wikipedia.org/wiki/Microsoft_Word" class="extiw" title="ru:Microsoft Word">Microsoft Word.</a></li>
<li id="_note-2"><a href="#_ref-2">^</a> <span style="font-family: sans-serif; color: #0000CD; font-size: 1.2em; font-weight: bold;" title="руски језик">(<span style="color: #000080;font-size: 0.7em; position: relative; bottom: 0.1em">(ру)</span>)</span> <a href="http://python.anabar.ru/yo.htm" class="external text" rel="nofollow">Ёфицирующие скрипты</a> Евгения Миньковского для текстовых редакторов <a href="http://ru.wikipedia.org/wiki/Vim" class="extiw" title="ru:Vim">VIM</a> и XEmacs.</li>
<li id="_note-3"><a href="#_ref-3">^</a> <span style="font-family: sans-serif; color: #0000CD; font-size: 1.2em; font-weight: bold;" title="руски језик">(<span style="color: #000080;font-size: 0.7em; position: relative; bottom: 0.1em">(ру)</span>)</span> <a href="http://yomaker.narod.ru/" class="external text" rel="nofollow">«О букве Ё и её проблемах»</a> — cайт «главного ёфикатора России» Виктора Трофимовича Чумакова</li>
</ol>
</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://smolenski.rs/blog/2010/04/jofikator/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Ћирилични бројеви</title>
		<link>http://smolenski.rs/blog/2009/11/cirilicni-brojevi/</link>
		<comments>http://smolenski.rs/blog/2009/11/cirilicni-brojevi/#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 29 Nov 2009 14:57:08 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Nikola</dc:creator>
				<category><![CDATA[Ћирилица]]></category>
		<category><![CDATA[јаваскрипт]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://smolenski.rs/blog/?p=287</guid>
		<description><![CDATA[Анкетом неколико људи које познајем дошао сам до закључка да 100% Срба нема појма да ћирилични бројеви уопште постоје. А итекако постоје, и бројеви су се у ћириличним текстовима, све до увођења арапских цифара, искључиво њима записивали (римски бројеви нису били у употреби). Зарад опште ползе, одлучио сам да их овде представим, е да би [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="wp-caption alignright" style="width: 190px"><a href="http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Tower_clock_in_Suzdal_face.jpg"><img title="Лице сата са ћириличним бројевима на сахат-кули у Суздаљу" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4b/Tower_clock_in_Suzdal_face.jpg/180px-Tower_clock_in_Suzdal_face.jpg" alt="Лице сата са ћириличним бројевима на сахат-кули у Суздаљу" width="180" height="183" /></a><p class="wp-caption-text">Лице сата са ћириличним бројевима на сахат-кули у Суздаљу</p></div>
<p>Анкетом неколико људи које познајем дошао сам до закључка да 100% Срба нема појма да ћирилични бројеви уопште постоје. А итекако постоје, и бројеви су се у ћириличним текстовима, све до увођења арапских цифара, искључиво њима записивали (римски бројеви нису били у употреби). Зарад опште ползе, одлучио сам да их овде представим, е да би се заблудело српство себи повратило.<br />
<span id="more-287"></span></p>
<p>Ћирилични бројеви се записују тако што су ћириличним словима додељени бројеви, и то према бројевним вредностима одговарајућих слова грчког алфабета. Ово значи да ћирилична слова која немају одговарајућа грчка, као што су Б, Ж или Ш, немају ни свој број, као да постоји и неколико ћириличних слова која се данас више не користе а која су се користила само (или углавном) за записивање бројева.</p>
<p>Ћирилични бројеви од 1 до 9 су:</p>
<table style="text-align: center;" border="1">
<tbody>
<tr>
<td>1</td>
<td>2</td>
<td>3</td>
<td>4</td>
<td>5</td>
<td>6</td>
<td>7</td>
<td>8</td>
<td>9</td>
</tr>
<tr>
<td>А</td>
<td>В</td>
<td>Г</td>
<td>Д</td>
<td>Є</td>
<td>Ѕ</td>
<td>З</td>
<td>И</td>
<td>Ѳ</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>Примећујемо да су Б, Ђ и Ж прескочени. Код Є сам мало варао па сам га написао помоћу слова Є мада је оно уствари исто слово као данашње Е, а само је некад изгледало као Є (ако вам није јасно, није битно — тешко да може постати јасније). А Ѳ је ћирилично слово фита, које се користило само за број 9 и за писање слова Ф у неким речима грчког порекла.</p>
<p>Правила записивања бројева између 10 и 99 су донекле слична данашњем позиционом систему који користимо за запис бројева арапским цифрама, уз три разлике. Прва разлика је да се за запис десетица не користе исте &#8222;цифре&#8220; као за јединице, већ посебна слова која означавају десетице. Друга је да се целе десетице означавају само својим словима, јер нула још није била измишљена. Трећа, најнеобичнија, разлика је да се бројеви између 11 и 19 записују онако како се изговарају, тј. прво цифра јединица па цифра десетица (данас кад изговарамо &#8222;једанаест&#8220;, &#8222;дванаест&#8220; итд. ово &#8222;наест&#8220; је уствари остатак од &#8222;на десет&#8220;). Ово треће нам је данас необично, но сетимо се да сабирање са потписивањем и сличне радње ионако нису биле могуће без нуле па се тежило лакшем читању бројева а не лакшем рачунању са њима.</p>
<p>Ћирилични бројеви десетица су:</p>
<table style="text-align: center;" border="1">
<tbody>
<tr>
<td>10</td>
<td>20</td>
<td>30</td>
<td>40</td>
<td>50</td>
<td>60</td>
<td>70</td>
<td>80</td>
<td>90</td>
</tr>
<tr>
<td>І</td>
<td>К</td>
<td>Л</td>
<td>М</td>
<td>Н</td>
<td>Ѯ</td>
<td>О</td>
<td>П</td>
<td>Ҁ</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>Ѯ је ћирилично слово кси, неким читаоцима овог блога већ познато <img src='http://smolenski.rs/blog/wp-includes/images/smilies/icon_wink.gif' alt=';)' class='wp-smiley' />  , које се користило само за број 60 и за писање &#8216;кс&#8217; у неким речима грчког порекла. Ҁ је ћирилично слово копа, које се користило искључиво за писање броја 90; чак ни у грчком се није користило за писање речи већ такође само за број, и брзо је изашло из употребе те га је заменило ћирилично Ч, донекле сличног облика. Иначе, кси се може сматрати словом које одговара латиничном икс, а копа латиничном ку.</p>
<p>Примери: 10 — І, 11 — АІ, 12 — ВІ, 20 — К, 21 — КА, 22 — КВ, 30 — Л, 31 — ЛА&#8230;</p>
<p>Правила записивања бројева између 100 и 999 су слична данашњем записивању бројева. Такође постоје посебна слова која означавају стотине. Такође слова стотина сама стоје за целе стотине. Такође цифре десетица и јединица замењују места за бројеве 111-119, 211-219 итд. Код бројева попут 101, 102, пишу се само стотине и јединице (нема нуле).</p>
<p>Ћирилични бројеви стотина су:</p>
<table style="text-align: center;" border="1">
<tbody>
<tr>
<td>100</td>
<td>200</td>
<td>300</td>
<td>400</td>
<td>500</td>
<td>600</td>
<td>700</td>
<td>800</td>
<td>900</td>
</tr>
<tr>
<td>Р</td>
<td>С</td>
<td>Т</td>
<td>Ѵ</td>
<td>Ф</td>
<td>Х</td>
<td>Ѱ</td>
<td>Ѡ</td>
<td>Ц</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>Ѵ је ижица, посебно слово које се користило за писање броја 400 и, погађате, неких речи грчког порекла, а у којима је означавало И или В (донекле одговара латиничном слову ипсилон). Ѱ је ћирилично слово пси, за број 700 и &#8216;пс&#8217; у неким речима грчког порекла. Ѡ је ћирилично омега, број 800 и слово О у неким речима грчког порекла, а понекад се користило и уместо обичног О за украс.</p>
<p>Примери: 100 — Р, 101 — РА, 102 — РВ, 110 — РІ, 111 — РАІ, 120 — РК, 121 — РКА, 130 — РЛ, 200 — С, 201 — 210 — СІ, 211 — САІ, 220 — СК, 221 — СКА&#8230;</p>
<p>Код хиљада је, међутим, већ понестало слова, па се прибегло једној варци: испред слова које означава неку од јединица се стави посебан знак за хиљаду и онда оно означава толико хиљада. Све напоменуто за стотине и десетице важи и за хиљаде.</p>
<p>Примери: 1000 — ҂А, 1001 — ҂АА, 1010 — ҂АР, 1011 — ҂ААР, 1021 — ҂АКА, 1100 — ҂АР, 2000 — ҂В&#8230;</p>
<p>Сад ви мислите да се десетине хиљада пишу као и хиљаде, само се код знака за хиљаду употреби слово за десетицу, међутим не: постоји посебан знак за десетину хиљада који се поново примењује на слова јединица, као и други знаци за још веће бројеве. Зашто тако — није ми јасно. За десетине хиљада слово јединица се заокружи; за стотине хиљада се окружи малим луковима; за милионе се окружи, рецимо, зарезима; за десетине милиона малим х-овима; за стотине милиона угластим заградама одозго и одоздо; и најзад за милијарде из слова избијају зраци, са све крстом изнад. Даље од тога се није ишло, а не знам да ли је правилно овај знак за милијарде писати око слова десетица и стотина.</p>
<p>Примери: 10000 — А⃝, 10001 — А⃝А, 11000 — А⃝҂А, 11001 — А⃝҂АА, 100000 — А҈, 1000000 — А҉, 10000000 — А꙰, 100000000 — А꙱, 1000000000 — А꙲, 1234567891 — А꙲В꙱Г꙰Д҉Є҈Ѕ⃝҂ЗѠҀА&#8230;</p>
<p>Вероватно ће мало који компјутер ово приказати како треба. За оне са јефтинијим фонтовима, ту су <a href="http://www.unicode.org/charts/PDF/Unicode-3.2/U32-0400.pdf">Уникод спецификација за ћирилицу</a> као и <a href="http://unicode.org/charts/PDF/UA640.pdf">Уникод спецификација за проширену ћирилицу-Б</a>.</p>
<p>Најзад, остало је и да се каже како се ћирилични бројеви раздвајају од околног текста, тј. како знати кад је нешто број а кад реч. Ово би се радило тако што би се над бројем написало <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%BE">титло</a>, овако: А҃, а друга могућност је .А. &mdash; окруживање броја тачкама. За бројеве са више цифара титло се писало над целим бројем: <img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/41/Slavic-numerals-7118.jpg"/>, што и није могуће представити у Уникоду, мада се и иначе понекад користило посебно титло за свако слово.</p>
<p>За крај, треба поменути још и глагољичне бројеве. Они се користе на потпуно исти начин, осим што не одговарају грчком алфабету већ су дати по азбучном реду глагољице. Ова особина је згодна за откривање рукописа који су преписивани са глагољице на ћирилицу, пошто се дешавало да писари у журби не пребаце број из глагољичног у ћирилични већ само препишу слова, па тако добију немогуће ћириличне бројеве, који нама добро дођу да видимо да је текст преписан из глагољичног оригинала.</p>
<p>Иза краја, ево и једне јаваскрипт скриптице за претварање бројева из арапских у ћириличне:</p>
<p><script type="text/javascript">
function num2cir(num) {
	var res = '', i;
	var cir = new Array();
	cir[0] = '';
	cir[1] = 'А';
	cir[2] = 'В';
	cir[3] = 'Г';
	cir[4] = 'Д';
	cir[5] = 'Є';
	cir[6] = 'Ѕ';
	cir[7] = 'З';
	cir[8] = 'И';
	cir[9] = 'Ѳ';
	cir[10] = 'І';
	cir[20] = 'К';
	cir[30] = 'Л';
	cir[40] = 'М';
	cir[50] = 'Н';
	cir[60] = 'Ѯ';
	cir[70] = 'О';
	cir[80] = 'П';
	cir[90] = 'Ҁ';
	cir[100] = 'Р';
	cir[200] = 'С';
	cir[300] = 'Т';
	cir[400] = 'Ѵ';
	cir[500] = 'Ф';
	cir[600] = 'Х';
	cir[700] = 'Ѱ';
	cir[800] = 'Ѡ';
	cir[900] = 'Ц';
	cir[1000] = '҂';
	cir[10000] = '⃝';
	cir[100000] = '҈';
	cir[1000000] = '҉';
	cir[10000000] = '꙰';
	cir[100000000] = '꙱';
	cir[1000000000] = '꙲';
	for( i = 1000000000; i > 1000; i /= 10 ) {
		if( Math.floor( num / i ) ) {
			res += '' + cir[ Math.floor( num / i ) ];
			res += '' + cir[ i ];
		}
		num = num % i;
	}
	if( Math.floor( num / 1000 ) ) {
		res += '' + cir[ 1000 ];
		res += '' + cir[ Math.floor( num / 1000 ) ];
	}
	num = num % 1000;
	res += '' + cir[ num - num % 100 ];
	num = num % 100;
	if( num - num % 10 == 10 ) {
		res += '' + cir[ num % 10 ];
		res += '' + cir[ 10 ];
	} else {
		res += '' + cir[ num - num %10 ];
		res += '' + cir[ num % 10 ];
	}
	return res;
}
function log10( a ) {
	return Math.log( a ) / Math.log( 10 );
}
</script></p>
<form onsubmit="return false;">
<input type="text" name="num" value="1234" onkeyup="this.form.cir.value = num2cir(this.form.num.value);"/>
<input type="text" name="cir" value="҂АСЛД" readonly/>
</form>
<p>Кôд:</p>
<pre>
function num2cir(num) {
	var res = '', i;
	var cir = new Array();
	cir[0] = '';
	cir[1] = 'А';
	cir[2] = 'В';
	cir[3] = 'Г';
	cir[4] = 'Д';
	cir[5] = 'Є';
	cir[6] = 'Ѕ';
	cir[7] = 'З';
	cir[8] = 'И';
	cir[9] = 'Ѳ';
	cir[10] = 'І';
	cir[20] = 'К';
	cir[30] = 'Л';
	cir[40] = 'М';
	cir[50] = 'Н';
	cir[60] = 'Ѯ';
	cir[70] = 'О';
	cir[80] = 'П';
	cir[90] = 'Ҁ';
	cir[100] = 'Р';
	cir[200] = 'С';
	cir[300] = 'Т';
	cir[400] = 'Ѵ';
	cir[500] = 'Ф';
	cir[600] = 'Х';
	cir[700] = 'Ѱ';
	cir[800] = 'Ѡ';
	cir[900] = 'Ц';
	cir[1000] = '҂';
	cir[10000] = '⃝';
	cir[100000] = '҈';
	cir[1000000] = '҉';
	cir[10000000] = '꙰';
	cir[100000000] = '꙱';
	cir[1000000000] = '꙲';

	for( i = 1000000000; i > 1000; i /= 10 ) {
		if( Math.floor( num / i ) ) {
			res += '' + cir[ Math.floor( num / i ) ];
			res += '' + cir[ i ];
		}
		num = num % i;
	}
	if( Math.floor( num / 1000 ) ) {
		res += '' + cir[ 1000 ];
		res += '' + cir[ Math.floor( num / 1000 ) ];
	}
	num = num % 1000;
	res += '' + cir[ num - num % 100 ];
	num = num % 100;
	if( num - num % 10 == 10 ) {
		res += '' + cir[ num % 10 ];
		res += '' + cir[ 10 ];
	} else {
		res += '' + cir[ num - num %10 ];
		res += '' + cir[ num % 10 ];
	}

	return res;
}

function log10( a ) {
	return Math.log( a ) / Math.log( 10 );
}
</pre>
<p>Иза свих крајева, ту је и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8">чланак на Википедији</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://smolenski.rs/blog/2009/11/cirilicni-brojevi/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>4</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>О кукавно Македонштво угашено</title>
		<link>http://smolenski.rs/blog/2009/11/o-kukavno-makedonstvo-ugaseno/</link>
		<comments>http://smolenski.rs/blog/2009/11/o-kukavno-makedonstvo-ugaseno/#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 17 Nov 2009 18:41:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Nikola</dc:creator>
				<category><![CDATA[Ћирилица]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://smolenski.rs/blog/?p=230</guid>
		<description><![CDATA[И још једном: О кукавно Македонштво угашено. Виђао сам ово по разним форумима, четовима, коментарима и сличном, ал&#8217; никад на неком озбиљном месту. А овај Еврозин још има образа да се назива &#8222;мрежа европских културних часописа&#8220;[1]. Боље мрежа за затирање европске културе.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>И још једном: <a href="http://www.eurozine.com/articles/2006-02-10-longinovic-mk.html">О кукавно Македонштво угашено</a>. Виђао сам ово по разним форумима, четовима, коментарима и сличном, ал&#8217; никад на неком озбиљном месту. А овај Еврозин још има образа да се назива &#8222;мрежа европских културних часописа&#8220;<sup><a href="http://www.eurozine.com/about_Eurozine.html">[1]</a></sup>. Боље <a href="http://www.google.rs/search?q=inurl%3Amk.html+site%3Aeurozine.com">мрежа за затирање европске културе</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://smolenski.rs/blog/2009/11/o-kukavno-makedonstvo-ugaseno/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>

