Цитат:
Тада би били позвани сви добровољци из српско-турског рата који су још у животу — а има их тако једно хиљада — да свако поднесе молбу и да на исту прилепи таксену марку од 0,50 динарских.
Свакоме би тада од тих добровољаца припало при деоби по 0,50 динара, што је сасвим доста кад се узме у обзир да је тиме покривена тачно она сума коју је молилац издао за таксену марку.
Овај текст износи на видело две теме: прво, како се бирократија неумољиво шири док не заузме сва постојећа средства; и друго, како је често корисније правити једноставнији и ефикаснији систем, па макар био и мање праведан, него праведнији и сложенији систем чије ће одржавање појести сву корист од праведности.
„Политика“ је 1907. коштала 5 пара, док данас кошта 35 динара, па ако њу узмемо као индекс, све бројке из текста треба помножити са 700 да би се добиле вредности у данашњим динарима, односно са 7,3 да би се добиле вредности у данашњим еврима. ХоверујтеЗалебдите стрелицом изнад бројке за данашње вредности.
Бранислав Нушић
Један милион
Милион динара не може бити ни главни згодитак, не може бити ни мираз девојачки, не може бити ни зарада, ни поклон.
Милион динара могу бити или сума са којом је какав благајник којега од великих новчаних завода отпутовао у Америку, или сан каквог практиканта који је, пошто није вечерао, легао да спава; или, најзад, то може бити дефицит у буџету малих држава, као што је наша.
Али, милион о којем хоћу данас да говорим није ни једно, ни друго, ни треће.
То је онај милион који је италијанска народна скупштина изгласала да се из државне готовине, а у част стогодишњице Гарибалдијеве, раздели међу Гарибалдијеве борце који су још остали у животу.
Стари и уморни борци, које је и досад помагала благодарна Италија, добиће сада обилате суме са којима ће у миру и изобиљу дотрајати последње дане.
Кад сам то прочитао у новинама, паде ми нешто на памет како би то лепо било кад бисмо се који пут тако и ми сетили својих добровољаца, па ако не можемо милионима, а оно бар једном стотином хиљада. И одмах сам сео да направим рачун, колико би од те стотине пало на сваког нашег добровољца.
Ето тога рачуна, са претпоставкама да је наша држава вотирала већ 100.000 динара да се поделе добровољцима.
Прво и прво, морала би се образовати једна комисија која би израдила спискове добровољаца и прибрала све потребне податке о њима. Рад те комисије, којој би се одредиле дијурне, не би коштао скупље од 20.000 динара.
Чим би та комисија свршила посао, образовала би се друга, којој би било стављено у задатак да, према сабраним подацима, класифицира добровољце у две, три или четири категорије, како би сиротнији добили већу помоћ, а они који су колико-толико у стању, мању помоћ.
Та би комисија, богами, морала да ради два и три месеца и, разуме се, њене би дијурне изнеле бар 30.000 динара. Али би ипак остало 50.000 за деобу.
Чим би та комисија свршила рад, појавиле би се жалбе на њен рад. Једни би доказивали да треба да дођу у прву а не у четврту категорију, други у другу итд.
Да би извидела све те жалбе, њихову оправданост, морала би се образовати нова комисија, која би, богами, морала врло дуго радити и која би најзад морала коштати бар 20.000 динара, што није много, јер би ипак остало још 30.000 динара да се раздели међу добровољце.
Разуме се, да се тај рад води и администрира, морало би постојати и нарочито канцеларијско особље које би такође коштало бар 9.500 динара, те би у свему остало 20.500 динара да се раздели.
Е, кад би све то тако сређено и уређено било, морала би се образовати комисија која ће извршити деобу новца. Рецимо да та комисија не би коштала више од 20.000 динара, па ипак би остало 500 динара за деобу.
Тада би били позвани сви добровољци из српско-турског рата који су још у животу — а има их тако једно хиљада — да свако поднесе молбу и да на исту прилепи таксену марку од 0,50 динарских.
Свакоме би тада од тих добровољаца припало при деоби по 0,50 динара, што је сасвим доста кад се узме у обзир да је тиме покривена тачно она сума коју је молилац издао за таксену марку.
Тако би то било код нас, и ја не знам зашто Италија не припита нас како да изврши деобу оног милиона. Ми бисмо јој дали пријатељски савет.
