Према истраживању које је спровео научник Ричард Гринберг са Универзитета у Таксону у Аризони, количина кисеоника за коју је процењено да се раствара у океанима Европе била би довољна за дисање три милиона тона риба[1]. Поређења ради, из океана Земље годишње се излови 70-75 милиона тона рибе[2].
Површина Европе у потпуности је прекривена леденом кором. По свему судећи, испод ове коре налази се океан који греју Европини вулкани. Пошто у близини подводних вулкана на Земљи буја живот, претпоставља се да би он могао постојати и на Европи.
Познато је да бомбардовање површине Европе наелектрисаним честицама ствара кисеоник, међутим, претходни прорачуни указивали су да би овај кисеоник продро у ледену кору до дубине од свега пар метара[1]. Гринберг је своје прорачуне обавио на основу претпоставке да се Европина ледена кора у потпуности обнови сваких 50 милиона година[3] тако да би, по њему, приликом тог процеса кисеоник стизао далеко дубље, довољно да послужи могућем животу у океанима Европе[1]. Укупно, Гринберг процењује да у океане Европе стиже 3×1011 мола кисеоника годишње[1].
Наравно, ово истраживање не доказује да у океанима Европе живе рибе или сличне животиње, нити да уопште постоји живи свет.
Извори
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Ричард Гринберг: Vertical Transport through Europa’s Crust: Implications for Oxidant Delivery and Habitability
- ↑ Ocean Facts
- ↑ Ocean on Jupiter’s moon Europa may harbor 3 mn tons of fish
Још један пример зашто при превођењу треба користити речник: инконзистентан → недоследан.
Loading ...
