Скупштински кворум и понашање опозиције у Скупштини су наравно увек актуелни.
Цитат:
Београд, 14. марта. Српски Тиса са једним батаљоном војске и целокупном жандармеријом опколио је јуче пре подне министарство привреде, где су се у чекаоници министровој били окупили посланици који очекују концесије. Тиса је посланике најпре позвао да се сами предаду, па кад ови то нису хтели, он је наредио напад. Жандарми су ушли у зграду и отуда силом износили једног по једног посланика и односили га у скупштину и убацивали га. На тај начин је створен кворум и скупштина је отпочела рад.
Бранислав Нушић
Српски Тиса
Биће да разнолики обичаји појединих народа зависе највећим делом од климатских односа који у дотичној земљи преовлађују. Тако, на пример, ја не знам како другаче да протумачим мађарски народни обичај избацивања народних посланика из парламента, до просто климатским односима који у тој земљи владају. Мађарско политичко сунце — које се у астрономији зове Беч — кад дође у подневицу, тако страшно припржи мађарске мозгове да опозициони посланиципросто осећају потребу да буду избачени на чист ваздух. И онај фамозни Тиса служи, у ствари, као неки апарат за расхлађивање.
А да видите, ако ћемо по души, мени је тај Тиса, представник мађарских народних обичаја, чак и симпатичан. Он тако просто и једноставно решава ствари око којих се код других народа море и ломе највећи умови. Опозиција је противна извесном владином предлогу, дај полицију овамо, избаци опозицију из скупштине, па изгласај мирно и безбрижно владин предлог. Има ли чега простијег и једноставнијег?
И толико сам пута, ових дана, читајући телеграме из Пеште размишљао о томе како би врло корисно било за наш српски парламентарни живот када би и ми нешто могли да имамо једног Тису. Зар не би он много и много допринео да парламент правилно функционише?
Само, да се разумемо.
Код нас нису такве прилике као у Пешти. Тамо омета правилну функцију парламента то што сви посланици хоће пошто-пото да дођу на седницу; код нас, међутим, омета правилну функцију парламента то што наши посланици неће да долазе на седнице. И према томе, док Мађари имају потребу за једним Тисом који ће избацивати посланике из скупштине, код нас би био потребан један Тиса за убацивање посланика у скупштину. Другим речима, као што Мађари имају једнога унутрашњег Тису, за нас би душу дало када бисмо имали једног спољног Тису.
Функција нашега Тисе, према томе, била би да зађе по Београду, евентуално да путује и по унутрашњости, да силом жандармерије и војске збира народне посланике и да их убацује у скупштину, како би се једном обезбедио кворум те скупштина омогућила да ради.
Тада, када би то било, телеграми из Београда, који би се штампали у страним листовима, гласили би овако:
„Београд, 14. марта. Српски Тиса са једним батаљоном војске и целокупном жандармеријом опколио је јуче пре подне министарство привреде, где су се у чекаоници министровој били окупили посланици који очекују концесије. Тиса је посланике најпре позвао да се сами предаду, па кад ови то нису хтели, он је наредио напад. Жандарми су ушли у зграду и отуда силом износили једног по једног посланика и односили га у скупштину и убацивали га. На тај начин је створен кворум и скупштина је отпочела рад.“
Тако би, разуме се, тај наш Тиса залазио и по осталим министарствима; у министарство унутрашњих дела где се збирају посланици који премештају капетане, па у министарство просвете где се збирају посланици који оптужују учитеље, па у министарство финансија где се збирају посланици који аконтирају дијурну, па… по свима министарствима и по свима надлештвима, и свуда где се посланици збирају радије но у скупштини.
