Популарна наука и гусле

март 12th, 2010

Недавно сам открио две веома занимљиве дигиталне библиотеке.

Архива Популарне науке

Прва је архива часописа Популарна наука (Popular Science). Популарна наука је амерички часопис који се бави, кхм, популарном науком, излази од 1872, донекле је сличан нашој Галаксији мада мало „лакши“, а требало би да се може наћи и код нас у продавницама страних часописа.

Издвајам (веома позитиван) тест југа из 1987. (стр. 44) или упутство за прављење Теслиног трансформатора из 1934. (стр. 65).

Колекција Милмана Парија

Друга је колекција Милмана Парија на Харвардском универзитету. Милман Пари је био харвардски професор који је изучавао епску поезију. Револуционисао је хомерологију својим открићем формула у епској поезији до ког је дошао проучавајући српску епску поезију, а коју је тридесетих година прошлог века и сакупљао, са својим сарадником Албертом Лордом. Ова колекција садржи управо песме које су они сакупили.

Обратите пажњу да, кад претражујете колекцију, изаберете да хоћете текст односно звучни запис јер се у њој налазе и само „голи“ уноси из индекса; обратите пажњу и да је текст дигитализован само као слике, понекад чак и у рукопису, па га боље потражите (и) у архиви Гусларске песме.

Издвајам песму Марко Краљевић и Нина од Коштуна коју нам одгусла Халил Бајгорић, у Столцу 1935.

666 на EAN бар коду

март 11th, 2010

16. И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима,
17. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина.
18. Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери: јер је број човјеков и број њезин шест стотина и шездесет и шест.

Откровење Јованово, глава 13

Постоје тврдње да EAN бар код, који се користи на већини производа у свету и код нас, у себи садржи број 666, број звери из Откровења Јовановог. О овоме се већ понешто и писало на српском језику, међутим није ми познато да је ико показао где се то на бар коду налази 666 већ се то узимало здраво за готово. Јасно је да многи неће поверовати таквим тврдњама, и отуд овај текст.

Сваки EAN бар код се састоји из левог и десног дела, уоквирених заштитним цртама. Заштитне црте су три пара танких црта, мало дужих од осталих, које се налазе на почетку, средини и крају бар кода, на овој слици обележене зеленом бојом.

EAN заштитне црте

Сам бар код састоји се од црта и белина (размака између црта) различитих дебљина; у левом делу кодирање је мало закомпликовано, међутим у десном делу је једноставно и свакој комбинацији црта и белина одговара по један број.

Погледајмо сад како изгледају црте које у десном делу представљају број 6, такође обележене зеленом бојом.

EAN 6

Управо: парови танких црта. Другим речима, заштитне црте изгледају као црте за број 6. А има их три.

И тако се на свему што купујете, било књигама, одећи, храни, лековима или дечјим играчкама, налази број 666. Ово наравно можете и сами проверити на бар коду на било ком производу (додуше, нема сваки шестицу на десној страни).

Замерке

Постоје три мени познате замерке оваквом тумачењу заштитних црта на EAN бар коду.

Прва је да нису само црте већ и белине између њих део бар кода. Код за заштитне црте је црта-белина-црта (за крајње) односно белина-црта-белина-црта-белина (за средње), док је код за број 6 црта-белина-црта-белина-белина-белина-белина.

Код заштитних црта белине дакле одсуствују, и зато сам горе и написао: „црте које изгледају као црте за број 6″. Ово не сматрам јаким аргументом. Црте не представљају број 6 по спецификацији кода, и компјутери их не виде као такве — међутим човеку оне изгледају потпуно исто као и црте које означавају број 6. У најмању руку, веома су сличне цртама које означавају број 6, а несличне цртама које означавају било који други број. И сам аутор бар кода Џорџ Лаурер слаже се да сличност постоји[1] (и приписује је случајности).

Друга је да број звери уствари није 666 већ 616. Ово се изводи из тога да најстарији сачувани препис Откровења Јовановог користи број 616.

Тачно је да најстарији сачувани препис користи број 616; међутим, постојали су још старији преписи који нису сачувани. Број 666 се грчким бројевима пише χξϛ док се 616 пише χιϛ. Моје аматерско познавање палеографије ми говори да би у брзом писању завијуци слова ξ могли да се „испеглају“ и да будућим преписивачима изгледају као ι, међутим није јасно како би преписивач могао да од ι грешком створи ξ. Исписани речима или изговорени, бројеви су такође веома неслични па до грешке није могло да дође ни на тај начин. Додатно, већ је Иринеј Лионски знао да неки преписи користе број 616 и сматрао их је погрешним. Дакле, не бих рекао да је 616 прави број звери.

И трећа је да се EAN бар код не користи као што наводи Откровење Јованово: „жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима“.

Овоме се нема шта приговорити. Људи стварно не носе 666 на челу или десној руци, већ само на производима. Пророчанство је само делимично испуњено: „нико не може ни купити ни продати“ ако нема „број имена њезина“; остатак није испуњен.

Чуђење

А у свему овоме најчудније су ми две ствари.

Прва је да постоји на десетине, ако не и стотине различитих врста бар кодова (и увек је могуће осмислити још). Од њих су (колико је мени познато) EAN и сродни кодови (EAN је настао од UPC бар кода који се данас користи углавном у Северној Америци) једини који у себи садрже 666, а такође и далеко најкоришћенији. Као пример, ево Кодабар бар кода, који се користио за неке намене пре UPC-а:

Кодабар

Никаквих заштитних црта ни нема. Колика је вероватноћа да од свих могућих бар кодова баш овај једини са 666 буде изабран као кичма светске економије?

Друга је да се цела прича лако може учинити небитном. Бројеви су додељени цртама без икаквог посебног реда[1]. Било би тривијално изменити стандард тако да ове црте, уместо три шестице, представљају три седмице или којегод друге три цифре. То је можда и било тешко урадити пошто је UPC заживео, али се барем могло веома једноставно урадити кад је од UPC-а направљен EAN. Није било урађено.

Уместо закључка

Чињенице су горе, а закључак сваки читалац може сам да извуче. Ево мојих предлога, мада ви наравно можете смислити још неки:

  • случајност;
  • неслана шала;
  • сатанистичка завера;
  • испуњење пророчанства из Откровења Јовановог;
  • вештачко испуњавање пророчанства из Откровења Јовановог;

Необичне леденице

март 10th, 2010

Осим већ поменутих необичних леденица, ту су још и леденице на сувом:

Леденице на сувом

Оне указују на то да кров иначе на том месту прокишњава.

Затим су ту и леденице на бршљану:

Леденица на бршљану

Оне указују на то да иначе на том месту расте бршљан.

Још се могу поменути и:

Леденице на чесми

Оне указују, вероватно, на претежан правац у који дува ветар.

Наслаге снега

март 9th, 2010

Кад доста снега напада на разне ствари, то може изгледати и овако:

Снег на тамићу

Снег на споменику - Ђуро Ђаковић

Снег на скели

Нанос снега

Неочекиване последице зиме (7)

март 7th, 2010

И, шта је била најнеочекиванија последица зиме? Пођем ти ја сасвим нормално у испијање шприцера у парку, кад оно:

Залеђен Књаз Милош

Што је за последицу наравно такође имало:

Залеђени шприцер

Но, на срећу, испоставило се да шприцер са кристалима леда није ништа лошији, лед се ни не осети. У то име, живели! :D

Неочекиване последице зиме (6)

март 6th, 2010

И канализација може да створи нешто лепо. Топли ваздух из сливника отопио је снег над сливником, а водена пара се затим искристалисала на преосталом снегу:

Кристали над сливником

Кристали над сливником изблиза

Занимљиво да је ово мобилни снимио боље него фотоапарат.

Неочекиване последице зиме (5)

март 5th, 2010

Па, пошто је данас пао снег, претпостављам да је ово последња прилика да се пише о неочекиваним последицама зиме. Жао ми је што нисам све слике поставио док су још биле актуелне, но то их ипак не чини мање занимљивим.

Дакле, идем ја тако улицом и видим мистерију:

Туфнасто топљење снега одозго

Зашто се снег топи на туфне? Испрва сам помислио да је у питању једноставно капање воде са стрехе, међутим погледам ближе и видим:

Туфнасто топљење снега изблиза

У средишту сваке туфне налази се комадић неког стаклопластичног (?) материјала. Очигледно, стаклопластика има већи (мањи?) топлотни капацитет од асфалта, и због тога се снег око ње брже топи, правећи туфне. Мистерија решена, међутим то само ствара нову мистерију:

Туфнасто топљење снега - улица

Откуд оволико комадића стаклоплатике расутих по целој улици (у дужини од више стотина метара)???

Опасност падавине са крова!?

фебруар 26th, 2010

Не би ово било претерано занимљиво да није у питању натпис Педагошког музеја:

Опасност падавине са крова!?

Мада иначе не би била претерано видљива, на овом месту грешка просто мами :)

А да, сајт Педагошког музеја је подразумевано на латиници.

Неочекиване последице зиме (3)

фебруар 24th, 2010

Жуте леденице на Музеју Вука и Доситеја:

Жуте леденице на Музеју Вука и Доситеја

Није јасно зашто су ове леденице жуте, кад су остале леденице на зградама Музеја сасвим нормалне (и ако огромне):

Леденице на Музеју Вука и Доситеја

А кад сам већ код леденица, ево и једне „може убит’ слона“ на згради Завода за заштиту споменика културе града Београда:

Леденица на Заводу за заштиту споменика културе

Краљевић Марко по Британици

фебруар 19th, 2010

Википедија се често упоређује са Енциклопедијом Британиком као примером ауторитативне енциклопедије. Пре неки дан сам мало просурфовао по Британици, и… представљам вам Британикин чланак Марко Краљевић:

died May 17, 1395, Rovine, Serbia [умро 17. маја 1395, Ровине, Србија]

Ровине нису у Србији но у Румунији.

prince of Serbia from 1371 to 1395 [принц Србије од 1371. до 1395.]

Марко никад није био „принц Србије“ но је владао у својој држави.

Marko Kraljević (“Mark, the King’s Son”) was a member of the powerful Macedonian family [Марко Краљевић („Марко, краљев син“) је био члан моћне македонске породице]

Мрњавчевићи се никако не могу назвати „македонском породицом“ но су били Херцеговци.

allied to that of Balšić, which ruled in northern Albania and along the Adriatic. [у савезништву са Балшићима, који су владали у северној Албанији и дуж Јадрана.]

Ово је непотпуно: Балшићи су владали још и Црном Гором као и Метохијом. Занимљиво је такође да се каже да су владали „у северној Албанији“, као да се жели рећи да нису владали северном Албанијом. Пошто од четири главне области њихове државе две нису наведене, сматраћу и ово грешком.

Закључак: у шест реченица четири грешке. Писаћу уредништву Британике па да видимо колико ће им требати да ове грешке исправе.